Zdrava hrana

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani.

Povrće

Povrće

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koja se svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam, zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje.

Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima (a to su: biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke). Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer: ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.

Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. „osluškivanje“ organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja.

Voće

Voće

Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.

Saveti za pravilnu ishranu:

  1. Jesti raznovrsnu hranu.
  2. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).
  3. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi – prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki – kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).
  4. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetalnih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).
  5. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
  6. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafinisanog. Zameniti ga medom, fruktozom ili malteksom.
  7. Smanjiti unos kuhinjske soli. Zameniti je morskom solju.
  8. Smanjiti i izbegavati unos kafe, alkohola i duvana.

Uzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni period, od velikog je značaja ako se želimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u želucu traje od 1 do 5 časova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća, mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata.

Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksičnosti. Opsežna istraživanja su potvrdila da je osnovni ključ zdravog organizma i zadržavanja optimalne težine upravo redovno izbacivanje i oslobađanje od toksičnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima:

  1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (apsoprijacija) – odvija se od 12 do 20 h.
  2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih materija odvija se od 20 do 4 h.
  3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela – odvija se od 4 do 12h.

Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je važno da se hrana ne uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doručak (period eliminacije) preporučuje se uzimanje svežeg voća, prvenstveno onog sa visokim sadržajem vode, ili prirodnih voćnih sokova. Takođe, nakon 8 sati uveče (vreme asimilacije) ne preporučuje se uzimanje bilo koje druge hrane osim svežih voćnih sokova. Inače, uzimanje voća je poželjno uvek kada se oseti glad.

Ukoliko upražnjavamo sport i fizičke aktivnosti, telo će nam prirodno zahtevati unošenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj način života neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizičkih aktivnosti dnevno (gimnastika, trčanje, vožnja bicikla, joga, planinarenje, brza šetnja) i što više boraviti na svežem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati.

Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laž, mržnja, zavist, pakost, podlost, dvoličnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebičnost, služenje drugim ljudima, dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloženje – koji su ustvari zdrava hrana za naš duh, mogu postati istinski ključ celokupnog našeg zdravlja i radost življenja.

Pokušajte da uz punu svest , zdrava ishrana postane vaša svakodnevnica i princip zdravog života u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje življenje. Bićete iznenađeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva može doneti poklanjanje pažnje sopstvenom biću.

zdrava ishrana + redovna fizička aktivnost = zdrav život

zdrava ishrana + redovna fizička aktivnost = zdrav život

Prihvatanje ovih principa, a posebno njihova praktična primena, zaposlenom čoveku se čine nemogućim. Zbog dugogodišnjih navika i neprilagođenosti čitavog društvenog sistema ishrane ovakvim shvatanjima, teško je odlučiti da se u ishrani nešto bitnije promeni. Na to nas, uglavnom, primoravaju zdravstveni problemi – naročito kada je zvanična medicina nemoćna, pa u pomoć pozivamo prirodan način lečenja i tzv. alternativnu medicinu. Međutim, uz dobru volju i istrajnost, posebno u početnom periodu, i organizaciju pripreme zdrave hrane, doći ćete do izvanrednih rezultata. Za početak, preporučuje se da to pokušate u toku vikenda, kada više vremena možete posvetiti pripremanju hrane, kada ste opušteni i zadovoljni i kada vas ne pritiskaju časovnik i dnevne brige.

Probajte nešto novo i neobično; sigurno će vam se barem delimično (ako ne i u celini) dopasti, jer efekti su vidljivi već nakon nedelju dana: osećaćete se lakši, vedriji, dinamičniji i kreativniji. Kada jednom uspostavite sistem unošenja pravilno kombinovane hrane, primetićete veliku uštedu u vremenu potrebnom za pripremanje i smanjenju količine hrane neophodne organizmu.


Jasmina Mitrevski dipl. ing. prehrambene tehnologije biljnih proizvoda

Izvor: „Zdrava hrana – Put ka životnoj radosti, vegeterijanski kuvar“ – Jadranka Grbić (stručni saradnik Kuće zdravlja Olea)